Под слоганом ,,Заједно до циља, за школе без насиља” Књижевна омладина Тивта је у суботу 11.9.2021. свечано обиљежила крај једногодишњег успјешо завршеног пројекта ,,Не стављај под тепих” у коме је важно мјесто имао и литерарни конкурс о вршњашком насињу на тему ,,Свако има своју причу”. Литерарни жири одабрао је најбоље радове, а специјалну похвалу за емпатију, ентузијазам, храброст, одважност и племенитост кући су из Тивта однијели сви ученици који су се одазвали на конкурс.
Свечани програм је почео у Великом градском парку гдје је посађено младо стабло хималајског бора које ће заједно са дјецом расти, доприносити љепоти и причати своје приче. Дружење је настављено у мултимедијалној сали Општине Тиват гдје је окупљене поздравила и награде уручила предсједница КОТ-а, Сандра Словникар.
Прво мјесто припало је Јовани Поткоњак из ОШ ,,Илија Кишић” из које је и другопласирани рад Хане Куљић, трећепласирани је рад Драгана Кодрића из подгоричке школе ,,Владимир Назор”. Жири је за литерарну креативност похвалио радове Божане Видовић и Андреја Кумбуровића из рисанске школе ,,Вељко Дробњаковић”, Тијане Бубање из ОШ ,,Никола Ђурковић” Радановићи и Софије Вујичић из ОШ,,Илија Кишић”. Са специјалним похвалама су се у Зеленику вратили и прошлогодишњи ученици 9. разреда Јована Дрекаловић и ученик Димитрије Гољевић и садашњи ученици Иван Меденица, Михаило Пушара и Милош Богдановић.
Дипломе за допринос пројекту ,, Не стављај под тепих” добили су новинарка Марија Разић, професорица Тамара Комар, породица Влаховић из Тивта, психолошкиња Радмила Ступар Ђуришић, Дејан Милошевић из Авантуристичког клуба К4 и новинарка Радио Тивта Тамара Вучиновић.
Пројекат ,,Не стављај под тепих” подржале су и естрадне личноси Нина Петковић, Сергеј Ћетковић, Андријана Божовић и Божо Булатовић.
Предсједница КОТ-а Сандра Словникар о томе што је мотивисало и дало јој снаге да се гласно бави темом о којој се шапће или ћути рекла је следеће: ,, Дугогодишње свакодневно насиље у школским двориштима и школама које се толерише подстакло ме је на пројекат ,,Не стављај под тепих”, а бројне активности иницирали су и чланови наше организације који су и сами били жртве вршњачког насиља. И ја сам родитељ чије је дијете доживјело вршњачко насиље, али овај пројекат није покренут због моје дјевојчице, већ у име све дјеце која трпе насиље, а немају подршку и помоћ. Циљ нам је био да подстакнемо дјецу да не ћуте и трпе, него да пријаве насиље. Пројекат је добио препоруку Завода за школство ЦГ за реализацију, али институције које су се требале укључити, одједном, без видљивог разлога, одлазе у сијенку. Тужно је и истинито да су неки донатори препознали наша настојања као позитивни допринос рјешавању проблема, али обећана финансијска помоћ је изостала. Ни то нас није поколебало током реализације, као ни опструкције и пријетње. Из којег разлога се нису укључили они који о дјечјим правима штампају флајере, остаје нам непознаница. Реализацијом једногодишњег пројекта ,,Не стављај под тепих” ми смо направили мали корак до великог циља – школе без насиља. Када би свако од нас почео да прави мале кораке у својој кући, васпитно образовној установи, институцији, брже бисмо стигли до великог циља да дјеца не буду жртве насиља. Дјеца заслужују поштовање дјечијих права у пракси, не само на папиру – да се радују дјетињству, школи, малом и великом одмору, симпатијама и да мирне снове сањају.”
Тамара Комар, проф.
