,,Дјечак који је сањао море“

Дјечак који је сањао море је представа за дјецу Позоришта лутака из Мостара која је изведена 18.октобра 2021. у Дворани Парк.Тема представе дата је већ у наслову. Ријеч је о дјечаку-лутки који сања да види море, а оживљава га глумац Игор Видачковић. Дјечакови  снови и стварност се у представи преплићу и неосјетно смјењују. На границу између сна и јаве подјећа нас глас који гледаоца прилично збуњује и се јавља неочекивано из даљине неког далеког ходника, глас опомиње да је вријеме за спавање и да се угаси свијетло.

У сновима Дјечак разговара с Морем које публика најпажљивије слуша захваљујући сјајној Нини Поповић. И публика и Дјечак са Mорем остварују емотивну блискост. Дјечак од Мора  добија одговоре на питања за којима трага у будном стању, али и драгоцјени савјет да не бјежи од усамљености…

Будан, Дјечак разговара са својим јединим пријатељем, плишаном играчком-Делфином коме је живот удахнуо, али и разведрио публику и унио смијех у Дворану Парк, Али Камер Аскоу.

Тренутак када за Дјечака услиједи шок,  за гледаоце ће бити двоструко неочекиван. Дјечак сазнаје да неће бити усвојен, а гледаоци, готово на самом крају представе схватају, да он живи у дому, да је без родитеља, да су његови потенционални усвојитељи одустали од своје намјере… Улогу Васпитачице игра Диана Ондељ Максумић.

Завршетак представе ипак је бајковит, јер Дјечак упркост свим ометајућим животним околностима креће на пут са својим најбољим пријатељем. Идеја представе вјероватно је јаснија одраслима него дјеци, али су сигурно и једни и други осјетили олакшање када се дјечак сабрао и одлучио да крене на пут и оствари свој сан.

Машта и снови су веома драгоцјени, они претходе сваком, путовању и открићу,баш као што знатижеља и питања предходе важним животним одговорима за којима трагамо на путу ка самоспознаји. Па зато пожелимо Дјечаку да путујући открива свијет, дође до Мора и спозна себе!

Тамара Комар

 

                          Утисци ученика о представи

,,Дјечак који је сањао море“

,,Овај позоришни комад је прича о Дјечаку чији је сан био да види море. Он живи у свијету маште, али нада се да ће остварити сан. Најсрећнији је када спава и сања. Не одваја се од свог пријатеља Делфина који зна све његове жеље, јер му је најбољи пријатељ. Мени се највише допао долазак Мора и одушевљење Дјечака.“

                                                   Милица Свркота VIб

                                             

,,У представи ми се није свидјело то што се више пута понавља исти текст, а свидјело ми се то што Дјечак има пријатеља с којим ће кренути да оствари свој сан. Представа је била лијепа, али мислим да је за млађи узраст од мог.“

                                                                                           Милица Мирковић VIб

,,Свидио ми се главни глумац. Тема је занимљива, али тужна, јер Дјечак је живио у дому и није имао родитеље да му помогну да оствари сан. Други глумац је био још бољи и добро је глумио Дјечаковог најбољег друга, Делфина. Глумица која је глумила Море била је баш лијепа и добра глумица. Она је била сан Дјечака. Моје мишљење је да би требало помоћи дјеци из дома да остваре снове, јер и они имају жеље које не могу остварити.“

                                                                                              Луна Перовић VIб

„Највише ми се свидио Делфин, јер је забаван. Не свиђа ми се што су се неке сцене понавлјале.“

Миодраг Ивовић VIб

 

,,Ovo je pozorišni komad, u kome se govori o Dječaku koji je zavolio more, dobivši za rođendan enciklopediju o moru. Pošto mu život nije ispunio tu veliku želju da vidi more, on je maštao o moru u svojim snovima, a u stvarnosti je vrijeme provodio pričajući sa prijateljm, plišanim Delfinom. Pričao mu je kako će kad poraste da zaplovi  brodom po moru i otkriti što je iza horizonta.

Pošto je Dječak bio u domu bez roditelja, More je za njega predstavljalo majku koja mu je nedostajala, a oca – Delfin.

Dječak je pričao sa morem i tražio odgovore na pitanja. Pitao ga je gdje je horizont, zašto je plave boje, gdje mu je početak, a gdje kraj. More nije znalo ko je Dječak, ali se sjetilo da je Dječak prvo mali brod, pa poslije veliki brod sa plavim jedrima i na kraju jedrenjak sa plavim jedrima i motorom, nasukan na ostrvo.

Poslije priče sa Morem, Dječakova želja da ide u morske avanture sa svojim prijateljem Delfinom, postaje sve veća.

Usamljeni dječak u domu, željno je iščekivao dan kada će da bude usvojen. Ali, ti snovi mu se ruše, kada mu Vaspitačica javlja da neće biti usvojen. Rastužio se kad je to čuo.

Potražio je utjehu od Mora, požalivši mu se kako je sam i nema nikoga. More ga je ohrabrilo, rekavši mu da je nekad bolje biti usamljen, jer kad je sam može da mašta.’’

                                                                                                         Luka Vujović VIb

 

„I kada bih se veoma potrudila, ne bih shvatila da neki ljudi čeznu za morem, jer sam odrasla kraj mora. Glavni junak predstave je Dječak koji nema roditelje i ne pominje ih, pa djeluje kao da ga nije briga, ali duboko u duši on pati. Danju je tužan i usamljen, a noću je srećniji od bilo koga,  jer u snovima susreće More. On nema prijatelje među vršnjacima, ali svog plišanog Delfina zamišlja kao najboljeg druga. Upravo, njemu je najbolji drug mašta. Dječakovo životno pitanje bilo je šta je na kraju Mora, iza horizonta?! Koliko čeznuo za plavim, dalekim Morem, isto je toliko i strahovao od te divne i za njega nedokučive tajne.

Zahvaljujući predstavi, shvatila sam da i ja maštam i da ću uvijek maštati, jer u svakom od nas čuči malo razigrano dijete koje nas vodi u ljepotu snova.

Dok se odrasli bore sa svojim problemima, djeca probleme rješavaju tako što pobjegnu u svjet snova i mašte, i tako umaknu problemu, ali i uljepšavaju svoje svjetove!

 

                                                                                                                                                                                                                  Tatjana Vuković VIa

 

,, U predstavi mi se nije svidjelo to što se tri puta ponavljao Dječakov san i ti momenti su mi bili dodadni. Moj omiljeni dio je kraj predstave, jer je muzika bila prijatna, bilo je mirno, glumac je pokretao Dječakove ruke, nije ništa govorio, a Dječak je bio srećan.“

Rebeka Đuričković VIb