Радост стварања
У Градској библиотеци и читаоници Херцег Нови је 19. октобра 2021. године у сарадњи са херцегновским основним школама и њиховим координаторима организована литерарна радионица коју је водила позната дјечија списатељица Гордана Тимотијевић.
Ученике и присутне, прво је поздравила директорица Јасна Маслан, а након добродошлице уручила је поклоне, у виду брижљиво одабраних књига, ауторима најуспјешнијих литерарних радова претходне радионице, одржане прије двије године, непосредно пред пандемију вируса короне. Међу награђеним ауторима, радова писаних у октобру 2019. године, нашле су се и наше двије ученице које сада похађају IX разред, Анђела Вујичић и Ања Томашевић и бивша ученица Софија Вујичић, сада гимназијалка.
На занимљив и ненаметљив начин у форми дијалога са Горданом Тимотијевић и њеним стваралаштвом ученике је упознала Анастасија Оровић, а уз њих је била и Јелена Ђоновић. Гордана Тимотијевић је попут истинске чаробнице увела ученике у фантастични свијет писања, донијевши са собом зачине, такође чаробне, које су творци рецепата бирали по својој жељи. Колико је могла, у проналажењу и дозирању зачина, помагала је Тамара Комар којој је Гордана додијелила титулу ,,Расејана чаробница“. Након писања и читања, направљена је изложба рецепата и организовано дружење учесника уз послужење.
Захваљујемо Градској библиотеци и читаоници што афирмише дјечије стваралаштво и Гордани Тимотијевић коју смо замолили да се преко школског сајта, када се врати кући, обрати нашим ученицима и каже им зашто писати. Она је испунила обећање, а ви читајте и уживајте у писању!
Тамара Комар
Зашто треба писати
Упознали смо се пре две године а сада – као да се знамо одувек.
Тако то бива када се они који исто мисле сусретну у заједничком послу. Кроз пет радионица креативног писања речима смо тада исцртавали мапе нашег света, градили куће, писали путописе, откривали острва и заједно ронили у водама поред Херцег Новог.
Анастасија и ја биле смо ту тек да им прижимо руку кад затреба, да их погурамо кад запне, да помогнемо ако треба… Све остало радили су сами: маштали, писали, преписивали, слагали, лепили, улепшавали, правили изложбе.
Радили су то са много воље и с великим жаром. За тих пет дана око нас шаренели су се папири, исписани текстови прича и песама – стварало се нешто ново, стварала су се мала књижевна дела, а кроз све то, некад тихо, некад и бучно, провлачила се радост.
Таква радост први је разлог зашто треба писати. Са њом је увек много лепше.
Писањем деца на папир преносе и своје стрепње, тежње, упитаности… А често се, при крају странице, одговор, сам од себе, појави.
Дешава се да писање буде и нека врста „сигурне куће“. У ту кућу можемо да уђемо и када смо тужни и кад смо радосни, када немамо коме да се пожалимо или похвалимо. Та кућа увек је светла и топла и увек нас дочекује широм отворених врата.
Ако пишу, деца и читају. Та два посла не иду један без другог. Читањем се богати речник, обилазе се светови за које нисмо знали ни да постоје, срећу се различите личности…
Пети разлог за писање било би то што кад пишемо, упознајемо друге људе. Ширимо свој свет, исцртавамо нове мапе…
Ето, кад бих ја, да не пишем, упознала вас из школе „Илија Кишић“?
Можда на некој плажи док сакупљам шарене каменчиће, који ми требају за вежбу „И каменчићи причају приче“? Или испод огромног стабла еукалиптуса, док загледам његове семенке и чудим се како је могуће да…
Видите, кад неко почне да пише, не уме више да стане…
А треба још нешто важно да вам кажем:
Повод за овогодишње дружење са децом био је програм који је 16. октобра организовала Градска библиотека у Херцег Новом. Додељене су награде за најбоље радове, урађена је још једна радионица креативног писања, која се зове „Рецепт“.
Каквих је све рецепата ту било!
Уз њих стављам и мој рецепт за писање:
Играјте се!
Играјте се речима! Осетите реч, слушајте како звучи, размислите које је боје, да ли је храпава, колико је тешка, да ли јој је лепо у реченици…
И маштајте!
То можете увек.
И кад сте сами, и кад сте у друшву.
Када сте тужни и кад сте радосни.
У свим годишњем добима и у свим животним добима.
Реч је увек ту.
Чека да је узмете у руке и почнете да се играте.
. Гордана Тимотијевић
