ДОБРОДОШЛИ, ПРВАЦИ

 

Први пут сам звоно, те старе даме коју зовемо  школом, којим нас позива у своје окриље, чула сада већ далеке 2014. године.

У бијелој хаљиници и розе балетанкама, са великом свеском у руци, другом руком чврсто стегнувши очеву, осврнула сам се ка кући и сигурним кораком сам закорачила у „свет великих“.

Одлучан глас и благи осмијех на уснама тадашњег директора пожелио нам је добродошлицу. Све је било тако ново и узбудљиво.

Преда мном је било истраживање и откривање чудесног свијета знања. Школа је једно дивно путовање у коме из дјетета израстамо у младу особу. У мору познатих и непознатих лица стичемо пријатеље за читав живот. Учимо и дружимо се.

Полако, као што мрав гради своју кућу, и ми смо градили и још увијек градимо своје образовање. Моји другари и ја почели смо од „А“, броја 1 и захваљујући стрпљењу, раду и упорности научили смо много тога. Заједно смо се радовали сваком успјеху. Било је ту и четворки и двојки, али увијек смо се трудили да помогнемо једни другима како бисмо били бољи. Научили смо да рјешавамо проблеме, да праштамо и помажемо. Сваки дан у школи је нова радост, нова прилика да сретнеш знана лица и узвратиш нечији осмијех.

Али први дан школе, дан када смо отворили једно ново поглавље у књизи живота је нешто што ћемо памтити заувијек.

 

Милица Радуловић, VIIa

 

 

ДОБРОДОШЛИ, ПРВАЦИ

 

Почиње нова школска година, а за вас и ново поглавље у животу – основна школа.

У основној школи  научићете пуно тога, упознаћете нове пријатеље, а вјероватно и прве симпатије. Биће много разлога да будете тужни, али и да будете срећни. Иако вам се чини да је пред вама јако дуг период, чак девет година, вјерујте  ми, вријеме ће брзо проћи. Уз пуно забаве, смијеха, дружења, али и рада и обавеза године пролазе као птице у лету. И тако, за час сте стигли, као и ја, у завршни разред. Ово је година када се осврћем и схватам да сам заборавио све оно што је било ружно и да су ми у сјећању остале само лијепе успомене.

И још нешто бих вам рекао. Немојте да се плашите оцјена, оне добре су да награде ваш рад, а лоше су опомена да се нисте довољно трудили.  Поштујте и волите ваше наставнике и учитеље јер  поред школског градива они вас уче ономе што је најважније – да будете добри људи.

Срећно!

 

Михајло Аврамовић, Ixa

 

 

Добродошли, прваци

 

Безбрижност се везује за дјетињство. У нашем памћењу урезана, а у срцу записана сва лакоћа, радовање, љубав и искреност, па зато многи  период раног дјетињства сматрају најљепшим.

Док размишљам о раном дјетињству, не могу да не помислим на свој родни град, Никшић и улицу која ми буди најљепше успомене и враћа упијене мирисе дрвећа и људских душа. Никшић и његов свјеж ваздух, раздрагани и срећни људи, пуна шеталишта, у мени увијек изазивају најдубља осјећања. У том граду сам направила своје прве кораке и одвојила се од мамине сукње, научила да возим бицикл и ролере, кренула у живот све сигурнијим корацима, научила да говорим, читам и пишем, кренула у школу. Живјела сам у ,,професорској“ згради у којој су, осим дјеце, моји пријатељи били професори, учитељи и наставници. Највише савјета, поука, догодовштина и прича, чула сам од једне професорице биологије и професора хемије. Били су то старији људи са много животног искуства, али су увијек знали да буду и прави другари нама, пуно млађим од себе. Нјихово присуство доносило је смирење и стрпљивост код нас, њихових млађих пријатеља и слушалаца.

Мој отац је академски графичар, сликар и писац афоризама, а мајка професор философије и иконописац. Њихова љубав према умјетности преточила се на мене и на моје интересовање према свим врстама умјетности и стваралаштва које сам почела да исказујем већ са двије године. Цртање, сликање, пјевање и плес представљали су моје задовољство и радост која се ријечима не може описати. Већ у својој четвртој години знала сам писати и прочитати написани текст, па бих често, умјесто поподневне дремке, одабрала да прелистам неку татину монографију о великим Умјетницима. Највише сам била заинтересована за лик и дјело италијанског сликара који је живио у Паризу, Амадеа Модиљанија. Појам умјетности не подразумијева само сликање и цртање. Похађала сам Културно Креативни центар „Акорд“  у којем сам имала активности као што су плес, манекенство, пјевање и рецитовање. Била сам учесница културних приредби и манифестацијама и то ме је радовало. Велику подршку и љубав пружала ми је пјесникиња Гордана Сарић чије сам пјесме више пута рецитовала на разним јавним наступима.

Школа и учење су ми, и док сам била млађа дјевојчица, од самог почетка будили радост и усхићење. Математика има посебно мјесто у мом срцу. Сматрам да она није обичан предмет или наука, већ много више од тога. Ко посједује знање математике и ко разумије шта нам она говори, има потпуно другачији поглед на свијет, логику, размишљање, лакше долази до рјешења неког проблема, а она пружа велике могућности за даљи напредак и развитак научне и креативне мисли. Поред тога, наравно, не занемарујем друге предмете. Због љубави према умјетности и математици, имам жељу да успјешно завршим два факултета, докторирам математику, будем професорица и архитекта. Већ неколико година правим скице и нацрте грађевина, градова, тргова, унутрашњег простора, односно екстеријера и ентеријера и уживам у проучавању архитектуре и њених великих остварења како из прошлости, тако и из садашњости. Такође, мода је за мене веома значајна и интересантна. Сањам о томе да се и на том пољу остварим и да можда, једног дана, имам своје модне колекције.

Још мало о умјетности, конкретно сликарству. До сада сам била учесник пет домаћих и међународних ликовних колонија. Од малена познајем велики број умјетника и сликара, па је поновни сусрет са њима био занимљив и њима и мени. Никада нисам осјетила разлику у годинама која је између нас. Они су увијек ту да помогну, дају савјет, искрену критику и радимо и дружимо се као колектив.

Видео-клип у којем сам овај мој текст приказала кроз слику и тон, морам признати, није било лако направити. Тешко је своје успомене, садашњост и планове за будућност презентовати у само нешто више од једног минута. Пјесма која прати овај видео-клип ми је посебно драга. Њен аутор је Дон МцЛеан, а пјесма носи назив Винцент. Након првог слушања, препустила сам се размишљању. Звјездана ноћ… Винсент Ван Гог. Југ Француске, Арл. Тамноплаво небо, а мјесец и звијезде у пуном сјају. Под њима мирни сеоски пејзаж. Увијек сам била очарана овом сликом. Питала сам се какав ли је тек осјећај стајати пред њом у Музеју модерне умјетности. Куће и брежуљци прожети су нестварном свјетлошћу, цркве и разгранати чемпрес као да се стапају са васионом. Звијезде ме, када год их видим, подстичу на размишљање. Не остављају ме равнодушном та мука и бол у којој је настало ово ремек-дјело импресионизма у XIX вјеку. Холандски умјетник је, стварајући, лијечио своју душу. Бурна потреба да превазиђе своју болест, огледала се у „ Звјезданој ноћи “. Свјетлост која све прожима… Свјетлост која је водиља… Свјетлост која хрли ка Вјечности и која нас својом топлином и сама собом мами и хвата у свој загрљај.

За крај, желим да се обратим првацима. Овај видео-клип треба да вас подстакне да радите на себи, да се трудите, сањате и идете ка остварењу тих снова, учите, његујете своје таленте. Поштујте и слушајте своје родитеље, учитеље и наставнике. Ако вам се понекад учини да вам не желе добро, гријешите, јер управо је супротно. Немојте журити са одрастањем, уживајте у сваком школском дану.Наравно, биће и лаких и тешких дана, задатака, тестова, али не одустајте. Баш када то помислите и пожелите морате бити јаки и дати све од себе. Сваки труд се на крају исплати. Некада не баш одмах, али не одустајте. Награда ће доћи, кад тад. Не учите ради оцјене, већ да из основне школе изађете са правим знањем и представите је на најбољи начин. Слушајте на часу, имаћете мање посла код куће. Не свађајте се са другарима, али не дозвољавајте да вас вријеђају. Немојте тужакати. Извини, опрости, хвала и изволи нека буду ријечи којих се нећете стидјети да  изговорите, јер оне показују и приказују сву љепоту, ширину и дубину људске душе. Подијелите пристојност и кућно васпитање као што дијелите ужину, подијелите финоћу, доброту и љубав да би је било више. Од срца вам желим да у школи уживате колико и ја. Добродошли, драги прваци.

Надежда Раичевић, Ixa

 

 

Добродошли прваци

Преко школског прага храбро сте прешли и са осмјехом на лицу нама сте дошли! Гледајући вас, присјетила сам се себе, тако мале и радознале, какви сте ви данас. И ја сам била тако мали, плашљиви и збуњени ђак првак, али убрзо сам схватила да нема разлога за страх! Кад осјетиш да ти друг из клупе руку пружа, као да ти се најљепши сан остварује! Пријатељство је чудо, али знајте да и бројеви и слова чине чуда! Ти бројеви и слова ће од вас направити велике људе, спремне за спољашњи свијет.

Посебно ћете запамтити бисере из школских клупа. Током тешких школских дана, задатака и испитивања, снагу ми је увијек враћао смјех са пријатељима. Мало шале и хумора увијек се чуло код нашег учитеља. Добро се сјећам његових мудрих ријечи које су ме често пратиле у животу. Са осмјехом на лицу знао је рећи: „ Морате знати колико даје два плус два, да вас не збуне у трговинама!“ А и ја ћу вам поручити нешто. Слушајте, цртајте, пишите и својој машти на вољу пустите! Многе ћете бајке прочитати и нове тајне открити. Проживјећете своју бајку. Бићете ликови разних пустоловина, прича, романа… Будите креативни, радознали и храбри, а ваши учитељи ће вам показати како да будете још бољи!

Наравно, није увијек све тако весело. Биће ту многих суза, свађа, успона и падова, али никада не посустајте пред препрекама и не одустајте од својих циљева! Са сигурношћу вам могу рећи да се сваки труд исплати и награди. Понекад ћете у току шапутања са својим пријатељем из клупе добити неки прекор. Поред свих тих тајни и прича, једва ћете и успјети да чујете учитељицу како вам говори: „Доста је више приче!“, али ви ћете ипак наставити да причате. Кад помислите да вам је најтеже, знајте да нисте сами. Ту ће увијек бити ваши другари, да подијелите ужине, учитељи и наставници.

Можда вам сад није баш сасвим јасно све што вам причам, али једног дана ћете и ви својим млађим другарима причати приче из школских дана и пожељети им срећан полазак у школу, какав данас ја желим вама!

Софија Вујичић, IXа

 

 

Добродошли прваци

 

Здраво ђаци прваци. Ја сам Софија ученица сам деветог разреда и овим путем би хтјела да вам пожелим добродошлицу у нашу школу. Такође вам поклањам један видео клип у којем можете видјети да је школа и једно занимљиво мјесто.

Сјећам се да сам тог првог поласка у први разред била веома узбуђена, али и у исто вријеме мало уплашена, нове средине и новог друштва. Али како је вријеме пролазило тако је постајало све занимљивије. Бројање, писање, читање све то је доприњело да ја знам више и да се осјећам боље. Када би ме неко питао који ти је тренутак најбољи и не бих баш знала одговорити. Јер их има толико пуно да их не могу ни пребројати. Али свакако мислим да већини дјеце па тако и мени највећи утисак су остављали излети. Сва та срећа, припремања, разне игре у аутобусу, па предивна природа све је то било чаробно. Да могу опет би се вратила у први разред и све то изнова прошла.

Е сад моји другари волела би да вам кажем и коју ријеч о мом видео клипу и његовом стварању. Добити задатак да се направи видео клип о Европи није нимало лак, али је веома занимљив, јер Европа нуди мноштво лијепих ствари за видјет. Идеју сам добила тако што сам хтјела повезати лијепоту природе и моћ људске руке. У видео клипу сам вам приказала само један дио од мноштва прелепих ствари које нам Европа нуди. Као што можете видјети ту су: прелијепе планине, ријеке, језера, кањони, специфичне биљке које не можете свакодневно видјети. Приказан је један мали дио људског стваралаштва кроз споменике, торњеве, народне ношње које чине културну баштину једне земље.

Ето драги другари желим вам успјешно школовање и надам се да ће вам живот омогућити да посјетите макар дио чудесних мјеста које нам Европа нуди.

 

 

Софија Тадић, IXa

 

 

ДОБРОДОШЛИ, ПРВАЦИ

 

 

Драги  наши, дјевојчице и дјечаци,

Са првим звуком звона постајете прваци

Знајте да ће зебњу с вашег лица

Избрисати питање:,,Ко је моја учитељица?”

И сигурни будите да њена добра душа

Све дилеме и бриге дневне саслуша

Па да овог првог школског дана

Заједно идете до школског мегдана

На том дугом путу бројева и слова

Чекају вас и пријатељства нова и

Много остварених  ђачких снова.

Нека вас прати и радост и срећа,

На пут знања заједно сте пошли:

Драги прваци, добро нам дошли!

 

 

Теодора Томановић, IXb

 

 

 

 

 

	5