Басне су кратке приче у којима су главни ликови животиње. Оне су алегоричне, значи имају пренесено значење и заправо говоре о нама – људима. Забавне су и намјењене  свим узрастима читалаца. Помажу нам да упознамо друге, али што је важније и много теже – себе. У Београду постоји задужбина која носи име апостола културе, путника просвећености и чувеног баснописца, Доситеја Обрадовића. Задужбина успомену на Доситеја чува и кроз литерарне конкурсе, односно кроз подстицање ученика, прво на читање, а онда на писање о прочитаном. Тема овогодишњег литерарног конкурса за ученике виших разреда основне школе била је ,,Одјеци Доситејевих мисли у мени“.

Ученица VIII б, Софија Спасић, добила је специјалну похвалу  Задужбине ,,Доситеј Обрадовић“. Њен рад је искрен без патетике, потресан је без сувишних ријечи, а композиционо и садржајно базиран на поентама трију Доситејевих басни које су младу ауторку највише потакле на размишљања о себи и другима.

Поенту Доситејеве басне ,,Јела“ проживјела је Софија кроз властито животно искуство, па је онда пронашла у књижевном тексту: ,,Никад нико не може знати откуда га напаст и беда могу снаћи. Често избегнемо велике невоље, а овде где мислимо да смо ван опасности, изненада и напрасно нађе невоља“…

Признаје да се највише пронашла у поуци басне ,,Јелен и виноград“: ,,Никад никога не ваља вређати, а најмање оне који су нам кад год учинили и љубав показали“…

Софија не крије да јој је много пута било тешко, али да није све тако црно како у тим тренуцима изгледа апострофирајући поенту басне ,,Старац и смрт“: ,,Никоме није мило умрети, ма како бедно живео“…

Честитамо Софији Спасић на специјалној похвали коју је како стоји у образложењу стручног жирија добила ,,због субјективне и емотивне проживљености и примене поука Доситејевих басни“. Софији ће похвала бити послата поштом, јер са својом менторком неће моћи да присуствује свечаном уручењу које се одржава, данас, 23.VI 2022. у 12ч у просторијама Задужбине ,,Доситеј Обрадовић“ у Београду.

Тамара Комар