У сусрет 15. мају, Међународном дану породице, жељели смо подсјетити на њену улогу и значај. Ученици су писали на тему ,,Породица и породичне вриједности“ и Алекса Радуловић, 7.а, је на конкурсу ,,Шантићева реч 2023.“ похваљен за свој литерарни рад. Истим поводом смо у суботу, 13. маја, посјетили Градску библиотеку и читаоницу Херцег Нови, гдје нас је угостила Јелена Ђоновић и представила роман завичајне књижевнице Босиљке Пушић ,,Пожели звијезду падалицу“. У пријатној и опуштеној атмосфери Јелена Ђоновић је са ученицима разговарала о фиктивним породичним односима унутар књижевног текста као полазној основи за разумијевање реалних породичних односа, развијајући код ученика љубав према писаној ријечи и његујући културу дијалога.
За сам Дан породице,Тамара Комар је осмислила радионицу ,,Породичне вриједности“ у коју су били укључени ченици 7. разреда. Подијељени у групе, кренули су од најједноставнијег метода за креативно размишљање тзв. олује идеја, а задата ријеч била је породица. Затим су играли задату улогу, односно постављали питања – из перспективе родитеља и дјетета. Међу бројним интересантним питањима, највише смо се замислили над питањем родитељима: ,,Да ли увијек мислите све што кажете?“
Следећа активност била је именовање узрока и посљедица породичних неспоразума и њихов графички приказ на ,,дрвету проблема“.
Циљ је био сагледавање породичних неспоразума ради њиховог превазилажења. Последња активност носила је назив ,,Један сасвим (не)обичан породични разговор“, а задатак сваке групе је био писање игроказа у којем би број драмских лица, односно улога, одговарао броју чланова групе како би сви могли да наступе пред одјељењем.
Т.К.
ZA NAJBOLJU DJEČIJU KNJIGU
Knjigu „Poželi zvijezdu padalicu“ Bosiljke Pušić, u izdanju „Obodskog slova” iz Podgorice i „Štampar Makarijа“ iz Beograda, jednoglasnom odlukom Žiri proglašava najboljom dječijom knjigom sajma.
Dvadesetak likova, u ovoj umješno napisanoj knjizi, svojim kauzalnim vezama po horizontali i vertikali, vremenskoj ili prostornoj, grade mozaik kojim može biti popločan život bilo koga od nas. Taj mozaik povezuju dvije velike teme – tema ljubavi i ona stalna potraga za vlastitim identitetom. Upravo teme sa kojima se, vrlo često na konfliktan način, suočavamo na stepeništu preko kojeg moramo da zakoračimo kako bismo ušli u svijet odraslih. No, da li je to zaista prelazak s druge strane ograde ili je to tek drugačiji ugao gledanja na velika pitanja ljubavi i identiteta, dilema je koju autorica diskretno, iz drugog plana, stavlja u središte teksta.
Bosiljka Pušić na neprimjetan način kida uobičajene modele obraćanja generaciji kojoj je knjiga namijenjena i kao prateće teme uvodi i pitanja vršnjačkog nasilja, porodičnog nasilja, analizira supkulturu „opasnog življenja“ a to čini, po vlastitom svjedočenju, pod uticajem samih budućih čitalaca. Naime, ova knjiga je u jednoj fazi svog nastajanja ispričana pred članovima dramske sekcije OŠ „Milan Vuković“, i oni su svojim idejama i sugestijama pomogli autorici da dovrši ovaj roman i „usmjeri radnju na krimi priču koja bi bez njihovog uticaja tek ovlaž bila ispričana“. Dakle, ovo je rijetka knjiga koja je čitana prije pisanja i pisana nakon čitanja. Knjiga u koju je autor i bukvalno uveo čitaoca kao stvaraoca, a potom te mlade ljude učinio tragačima za sopstvenim likom u knjizi koja traga za identitetom.