,,Нема мале среће, мале болести, ни малих љубави. Или јесу, или нису.“
Мирослав Антић (1932-1986) рођен је 14. марта, прије 90 година… Али, што значе биографски подаци за живот једног пјесника, ако се не читају његове пјесме? ,,Највише бих волео да сами измислите моју биографију. Онда ћу имати много живота и бити најживљи међу вама.“ Ученици VI разреда и чланови литерарне секције ,,Почетак“ који су и дио бројне породице ,,Читалића“ прије 14. марта су се упознавали са пјесником, јер је непријатно, па и непристојно бити на рођендану неког странца о којем не знају ништа. А сама рођенданска прослава, одвијала се пријеподне у ОШ ,,Илија Кишић“, а поподне у Градској библиотеци и читаоници Херцег Нови гдје нас је угостила Јелена Ђоновић и као добра домаћица направила и торту, а није заборавила ни свјећице.
,,У Библиотеци у Херцег Новом није досадно, иако се чита ,,Досадна песма“. Вечерашњи сумрак у Библиотеци је мирисао на прољећа, вјетар, косу, усне, очи, љубав, симпатије, тајне, крила… Библиотеку у Херцег Новом обојише све боје свијета и из ње смо сасвим јасно ноћас видјели ,,Плаву звезду“. У Библиотеци у Херцег Новом славио се рођендан пјеснику који је можда постојао, а можда и није…Ко зна? ,,Бескрајна“ су његова пјесничка неба. ,,Бесмртна“ је његова пјесма. Хвала члановима литерарне секције из ОШ,,Илија Кишић“ из Зеленике и професорици Тамари Комар јер су одабрали да баш у нашој библиотеци прославимо 90. рођендан Мирослава Мике Антића, вечерас, 14. марта 2020. године. Слушали смо Микине омиљене пјесме и маштали своје. Гледали смо и његове цртеже и цртали своје. Хвала и Мирославу Антићу, јер не престаје да траје у нама“, казала је библиотекарка Јелена Ђоновић када су гости већ почели да се разилазе.
Антићеве пјесме лако нађу читаоца, а траже тишину и помало не подносе разговор о себи, баш као и они који их читају. Књигом пјесама ,,Плави чуперак“(1965) пјесник је проширио тематски простор дјечије поезије, јер су до тада љубавне пјесме заобилажене и сматране неприкладнима. Па тако ,,Плави чуперак“ постаје класик дјечије љубавне поезије – важно штиво у одрастању и сјајан поклон за рођендан најбољој другарици или другу из разреда. А читалац се осјећа привилеговано, јер размјењује истовјетна искуства са пјесником који је и то знао:,, Ово су твоје песме. Не питај како сам знао шта мислиш… Моје песме и нису песме, него писма сваком од вас. Оне нису у речима које сте прочитали, него у вама, а речи се употребљавају само као кључеви, да отворе врата иза којих поезија, већ доживљена, већ завршена, већ много пута отплакана или опевана, чека затворена да је неко ослободи.“
Тамара Комар
