Прошло је осам деценија од најважније године за нашу књижевност у двадесетом вијеку када су објављена три романа Ива Андрића – На Дрини ћуприја, четиристогодишња ,,вишеградска хроника“, Травничка хроника, антиколонијални роман са врло актуелном темом на просторима који Андрића читају у оригиналу и Госпођица.
Други свјетски рат Андрић проводи пишући и дијелећи судбину народа у окупираном Београду. У том периоду ништа не објављује, јер сматра да док рат траје писац има право да се појави само у читуљи. Он пише и свом издавачу (СКЗ) да у ратним околностима не објављују његове приповијетке. Ето, то је прави андрићевски разлог што су 1945. објављена његова три велика романа и што Дан књиге овог 23. априла 2025. посвећујемо Андрићу.
Захваљујући Андрићу, увијек и изнова, генерације младих читалаца схватају да ни у чему што нам се дешава нисмо сами. У приповијеци Деца, по којој се зове његова збирка о вјероватно најзначајнијем периоду људског живота – дјетињству, читамо: ,,Мали људи, које ми зовемо деца, имају своје велике болове и дуге патње, које после као мудри и одрасли заборављају. Управо, губе их из вида. А кад бисмо могли да се спустимо натраг у детињство, као у клупу основне школе из које смо давно изишли, ми бисмо их опет угледали. Тамо доле, под тим углом, ти болови и те патње живе и даље и постоје као свака стварност.“
Претходни цитат показује да је сваки велики умјетник у свом дубоком разумијевању људске природе не само претходник будућих научних сазнања него и њихов гласник и алегорични творац, изумитељ. Један од примјера за наведено је и свјетски бестселер из области психологије, објављен 2015, Дете у теби мора да пронађе свој завичај, ауторке Штефани Штал. Интересантно је и да Јасмина Ахметагић у својој студији Књига о Андрићу, дословно успијева примјенити поставке аналитичке психологије швајцарског психијатра и психоаналитичара Карла Густава Јунга при анализи Андрићевих књижевних ликова.
То су неки од разлога због којих смо Дан књиге 2025. у ОШ ,,Илија Кишић“посветили једином добитнику Нобелове награде (1961) са ових простора. Обиљежавању је претходило индивидуално истраживачко упознавање са пишчевом биографијом, читање Андрићевих приповиједака, уочавање и биљежење турцизама из збирке приповиједака Деца, радионица ,,Мали људи које зовемо д(j)eца“, прављење плаката ,,Књига“, креирање видеозаписа, те квиза ,,Нобеловац“, који је као и Препоруке за читање припремила ученица 9. разреда Татјана Вуковић.
Програм поводом Дана књиге који је осмислила Тамара Комар, као и припреме које су му претходиле, показали су да Андрић и његово дјело подстичу на стварање. Ученици су радили у складу са својим тренутним способностима и према личним афинитетима.
Говорили смо о Андрићу да бисмо га читали поново и по ко зна који пут, јер сваки пут пред читаоцем се отвара перспектива која му је у претходном читању промакла.
Тамара Комар
