Група ученика 6/в и 7/а из ОШ ,,Илија Кишић“ је са наставницом Тамаром Комар, 11. јуна 2025. посјетила Градску библиотеку и читаоницу Херцег Нови гдје им је добродошлицу пожељела директорица Јасна Маслан. Интерактивни програм за ученике припремила је библиотекарка Ивана Јовановић. Ученици су прво били у прилици да погледају тематску изложбу – добили су на увид и прелиставали Његошева дјела објављена код нас и у свијету. Ивана Јовановић их је упознала са првим Његошевим учитељем, Јосифом Троповићем и његовом школом на Топлој, осврнула се и на другог Његошевог учитеља, Симу Милутиновића Сарајлију и као истинска познаватељка живота и дјела Петра Другог Петровића Његоша изнијела бројне детаље из његовог кратког и богатог живота у којем је уз обављање својих владарских и владичанских дужности успио створити умјетничка дјела непролазне вриједности.
Да су помно и пажљиво пратили презентацију, ученици су показали након презентације, у разговарајући, али и постављајући питања на која им је стрпљиво и стручно одговарала Ивана Јовановић. А записали смо и њихове прве утиске.
Утисци ученика
,,Било ми је јако забавно. Сазнала сам много нових ствари и занимљивости. Уживала сам и једва чекам да поновим ово искуство неком другом приликом.“ Сара Черевицки 7/а
,,Свидјело ми се што сам сазнала појединости о Његошевом учитељу и о његовом славном ученику. “ Нада Вуксановић 7/а
,,Било ми је одлично у Библиотеци видио сам књиге које је писао Његош.“ Милан Богдановић 7/а
,,Мени је било лијепо. Учили смо и причали о Његошу и његовом животу.То је био јако едукативан и потребан час.“ Ксенија Песторић 7/а
,,Моји утисци о времену проведеном у Библиотеци су предивни, научио сам много ствари о Његошу које нисам знао.“ Вељко Каљевић 7/а
,, У Библиотеци ми је било врло занимљиво слушати причу о Јосифу Троповићу. Највише ми је занимљиво како је Његош знао да се неће женити већ са 12 година.“ Максим Ковачевић 7/а
,,Моји утисци су веома добри, било ми је јако занимљиво. Научио сам доста о Његошу и његовом учитељу Јосифу троповићу које нисам знао, што је веома важно.“ Никола Огурлић 7/а
,,Била сам изненађена када сам видјела Горски вијенац преведан на кинески језик. Јако ме је зачудило што је Његош са 17 година стао на чело државе и постао владика.“ Елена Митровић 6/в
Т.К.
Разговор са Иваном Јовановић
Након интерактивног предавања посвећеног Јосифу Троповићу и његовом најславнијем ученику Петру Другом Петровићу Његошу, у Градској библиотеци и читаоници разговарали смо са библиотекарком Иваном Јовановић.
Ко је био Јосиф Троповић?
Јосиф Троповић је рођен 1775. године у Пресјеци у Кутима, гдје су се његови преци доселили из Рисна. Још као дјечак пошао је у манастир Савину код свог ујака, савинског монаха Инокентија Дабовића, да му буде ђак и да се ту припрема за калуђера. Отац Инокентије је у то вријеме био најученији савински калуђер, будући да је у Русији и Угарској, гдје је боравио по неколико година, стекао многа богословска знања, а и научио се појању које је чуо у фрушкогорским манастирима. Од свог ујака, отац Јосиф Троповић је научио довољно да након што је на молбу Топљана постављен за пароха при цркви Св. Спаса (1808) буде и учитељ дјечацима у школи на Топлој, која је по благослову тадашњег владике далматинског Венедикта Кнежевића са радом почела 1812. Може бити да је тада њен рад у ствари обновљен, јер постоје наговјештаји да је и у последњим деценијама XVIII вијека на Топлој постојала школа на српском језику.
Јосиф Троповић је умро 1828, а сахрањен је уз саучешће многог народа na гробљу манастира Савина. О њему савременици пишу са великим поштовањем, истичући његове личне квалитете и велике заслуге, док неки пишу и са одређеном задршком. Како год, сигурно је да ће он остати понајвише упамћен као учитељ Рада Томова, доцнијег Петра II Петровића Његоша.
Под чијом влашћу се налазила Бока Которска када у је школу на Топлој стигао Раде Томов Петровић?
У то вријеме је Бока Которска, у оквиру које су тада били и Будва и Паштровићи, била под влашћу Аустријске царевине, од 1814. године. Међутим, службени језик је и даље био италијански.
Зашто митрополит црногорски Петар Први шаље свог синовца Рада баш у школу на Топлој?
Раде Томов је већ као десетогодишњи дјечак био изабран за насљедника свога стрица на владичанском и владарском трону. Из родних Његуша је прво дошао у Цетињски манастир да се учи и припрема за будућу службу. Након што се отприлике годину дана у манастиру учио основним знањима – читању и писању, Петар Први је намјерио да га шаље на даље школовање. Прва му је намјера била да се Раде школује у Русији. Како се тај план изјаловио, то је митрополит Петар Први одлучио да Радово даље васпитање и образовање повјери по добру чувеном јеромонаху и учитељу на Топлој, оцу ЈосифуТроповићу. Вјероватно су двије ставри утицале на овај избор. Прва је то што је очигледно Петру Првом стало било да будући владика црногорски живи и школује се у православном окружењу и духу, па је у том смислу одговарајућа била школа на Топлој, установљена „просвјешченија ради дјеци христианској”. Друга је то што је Јосифа Троповића у свештенички чин рукоположио управо он, тадашњи митрополит, каснији Св. Петар Цетињски, што значи да га је познавао, и очигледно имао повјерења у њега да ће добро и будно пазити на младога Рада.
Раде Томов Петровић је био ђак Троповићеве школе око годину и по или двије – од 1825. до 1827. Због чега тако кратко?
Треба имати у виду да је школа на Топлој пружала заиста најосновније образовање, а да је Раде и прије доласка на Топлу годину дана све то изучавао у Цетињском манастиру, тако да је он сасвим извјесно код оца Јосифа Троповића дошао са одређеним предзнањима. Претпоставља се да је за тих годину и по или двије колико је живио у Савини и похађао школу на Топлој научио све што је отац Јосиф имао да га научи, и да у смислу напредовања у знању није више имао шта да од њега добије…
Треба нагласити и то да је током боравка у Херцег Новом Раде похађао, заједно са једним својим другом из школске клупе, додатне часове из италијанског језика и рачуна код једног старца Италијана који је живио у манастиру Св. Антуна.
Који се школски предмети предају у школи на Топлој у вријеме учитељевања оца Јосифа Троповића?
Дјечаци су у школи на Топлој, у оквиру не баш строго утврђеног плана и програма, изучавали Буквар, Паслтир, Часловац, Црквено појање, Рачуницу и Италијански језик.
Јесу ли остале записане анегдоте из периода Његошевог школовања на Топлој?
Остало је неколико занимљивих анегдота. Једну од њих је пренио његов друг из клупе, Петар Достинић, касније учитељ у школи на Топлој. Једном приликом су њих двојица заједно на путу до школе свратили по трећег друга, сина кнеза Ђура Војиновића. Кнез, када је чуо ко сједи у кухињи, са посебном чашћу га је угостио, нагласивши својој супрузи: „Знаш ли ти ко је ово? Ово је будући господар и митрополит Црне Горе!“
Такође, испод Топле, испод задужбине владике Саватија Љубибратића, у мору, једно двадесетак метара од обале, постоји стијена коју Топљани до данас називају Владичина стијена. Висока је таман да се море преко ње прелива, тако да се понекад и са обале, ако се пажљиво посматра, може уочити. Можемо узети слободу да и назив те стијене протумачимо као траг Његошевог боравка у Херцег Новом…
Какав је био Његошев каснији однос према према готово двогодишњем боравку у Херцег Новом у његовим важним, формативним годинама када се чини да вријеме спорије тече?
Његош није касније спомињао саму школу, нити свог учитеља о. Јосифа, али се Херцег Новог, Новљана и њиховог гостопримства сјећао, о чему са захвалношћу и топлином пише у неким својим писмима. Херцег Нови је своје значајно мјесто нашао и у Његошевом великом спјеву „Горски вијенац”, гдје Коло пјева о Новоме као о симболу хришћанског отпора исламском надирању и освајању:
Нови Граде, сједиш на крај мора,
и валове бројиш низ пучину
како старац, на камен сједећи,
што набраја своје бројанице!
Дивна санка што си онда снио!
Млечићи те морем подузеше,
Црногорци гором опасаше;
састаше се у твоје зидове,
окропише крвљу и водицом –
те од тада не смрдиш некршћу!
Топал-паша су двадесет хиљадах
да поможе Новоме хиташе;
сретоше га млади Црногорци
на Камено, поље поузано.
турској капи ту име погину,
сва утону у једну гробницу;
мож и данас виђет коштурницу.
Његош се у Боку и доцније, током свог бурног и захтијевног, али нажалост и прекратког живота радо враћа, у Прчањ нарочито. За првог учитеља своје новоосноване школе на Цетињу он зове већ прекаљеног бокешког учитеља Петра Ћирковића из Котора. Такође, остао је запис код Исидоре Секулић да је Његош тражио да капелицу Св. Петра на Ловћену, његово завјетно гробно мјесто, граде мајстори из Новога…
Што је прво по повратку у Црну Гору, након што је у Русији рукоположен, учинио Петар II?
У царској Русији, у коју је пошао 1833. да би био рукоположен у владичански чин, Петар II је био изузетно лијепо примљен. Отуда се вратио са богатим даровима и солидном материјалном подршком. Као изузетан поборник просвјете и образовања, Његош је одлично разумијевао што за напредак једног краја значи организовано школство. Прво што ће урадити са новцем донијетим из Русије било је оснивање књигопечатње, одсносно штампарије (коју је том приликом купио у Русији), као и прве званичне школе у старој Црној Гори – основне школе на Цетињу. Обје је основао одмах по свом повратку из Русије (1834). Колико му је било стало да образовање буде што квалитетније, показује и то што у својој књигопечатњи Његош веома брзо штампа и уџбенике за поменуту школу: „Србски буквар ради учења младежи црковному и гражданскому читању” (1836) и „Србску граматику састављену за црногорску младеж” (1838).
Тамара Комар
