На Трећем међународном литерарном конкурсу ,,Књиге су врата на која куцамо онда када нико други неће да нам отвори“ који је организовала ОШ ,,Никодије Стојановић Татко“ из Прокупља ученица VIIа, Милица Мирић, награђена је за свој прозни рад, другом наградом стручног жирија у којем су биле књижевнице Србијанка Станковић и Ивана Ђурковић и професорица српског језика Данијела Миладиновић. Ученички радови пристигли су из Србије, БиХ, Сјеверне Македоније и Црне Горе, а организатори истичу да ,,пријатно изненађује број пристиглих из већине градова бивше Југославије“.

Рјечито, сталожено и дубоко искрено, онако како то чини сваки поштовалац књижевне ријечи, Милица пише: ,,Чуди ме како наизглед обичан предмет са корицама и листовима може толико рећи без гласа, утјешити без сажаљења, угријати без ватре и загрлити без руку. Књига је највеличанственија ствар за нас који читамо и најоданији пријатељ пун неочекиваних изненађења, узбудљивих прича – превозно средство за путовање кроз вријеме и простор које ми без куцања отвара врата непознатих свјетова и помаже да упознам себе. Растем уз књигу. Она ми даје могућност да доживим и видим живот кроз очи писца и учествујем у догађајима које не заборављам. Радња се може одвијати у различитим временским периодима, али ја их доживљам као садашњост. Како је могуће да се читајући, уз књигу, осјећам сигурније него поред било кога или било чега? Не знам одговор. Неријетко се упоређујем са ликовима из књиге, а често се и поистовјећујем са њима. Размишљам и у супротном смјеру, на примјер, питам се шта би они предузели да се суочавају са мојим проблемима, како би их поднијели… Ко би рекао да понекад књига може бити сигурнији ослонац од пријатеља? На њу увијек могу рачунати, њој се могу враћати, она нема предрасуда“.

,,Књиге су непроцјењиво благо, истинско и трајно богатство сваког читаоца које се стиче у тишини. Иако су препуне знања и маште, не види свако њихову вриједност. Вољела бих да подстакнем вршњаке да више читају, јер ће тако најбоље упознати себе и своје окружење и бити срећнији“, закључује Милица.

                                                                                                                                       Тамара Комар