Najdraži prvaci,

Dok se pitam šta vi očekujete od škole, sjećam se svojih prvih, školskih dana. Bila sam preplašena i krila se iza leđa svojih roditelja, ali to nije dugo trajalo… Neki od nas su svako jutro plakali, neki su izgledali izbezumljeni, a neki srećno ulazili u učionicu poput mene. Na časovima sam bila mirna i pažljiva, mada mi često nije bilo jasno zašto sam u učionici. Čudila sam se pričama o životinjama, pokušavala da shvatim odakle se pojavljuju sva ta slova i brojevi. Po mojoj glavi su se vrzmala mnoga pitanja i to se do danas nije promijenilo… Ovo je osma godina kako u učionici vidim oko sebe draga i poznata lica sa kojima dijelim najljepše i najteže trenutke… Nekada ćete birati između prijatelja i obaveza, a to nije lako. Nekada nećete znati šta zapravo želite. Ponekad ćete zažaliti što ste uopšte krenuli u školu, ali češće će vam biti drago što ste u njoj… Želim vam da se dobro snađete i pronađete sebe u ovim klupama naše škole.

Vaša Sofija