Професорица српског језика и књижевности и реторике Светлана Градинац рођена је у Сомбору гдје је завршила основну школу и гимназију. Дипломирала је на Филолошком факултету  Универзитета у Београду на групи за југословенску књижевност и српскохрватски језик. Више деценија радила је у култури и просвјети, у средњим школама и на Правном факултету Универзитета Унион у Београду гдје је предавала реторику. Била је и уредник програма Сусрети и Радост Европе у Дечјем културном центру Београд. Каже да је радећи тај посао, много научила о правилима јавног наступа, организацији масовних програма и принципима рада са даровитом дјецом. Свој посао обавља са љубављу, а углед и статус градила је на ауторитету знања, правичности, искрености и поштовању сваког ученика и студента, уз настојање да развија њихове  потенцијале, разумије њихове проблеме и потребе и да их заинтересује за предмет. Један је од оснивача републичког такмичења ученика средњих школа у бесједништву. Њени ученци и студенти освајачи су престижних награда на такмичењима у бесједништву.

Пише и објављује чланке из области књижевности и реторике у стручним часописима. Модератор је и учесник бројних књижевних сусрета и трибина, водитељка је многих радионица и семинара намјењених младима. Све чиме се бави једнако је важно и повезано је љубављу према  језику и књижевности, као и са њеним педагошким деловањем и потребом да истражује историју бесједништва  и да се озбиљније бави теоријом реторике. Својим рецензијама о новим књигама и лектуром изоштрава свој књижевни укус. Своју мисију професора књижевности остварује и организовањем књижевних сусрета са врсним писцима и лингвистима као начином да их приближи младима како би завољели књигу и свој језик. У часопису средње школе у којој ради, редовно пише Језичку метлу у којој објашњава језичке неправилности и недоумице.

Добитница је плакете Најбољима за рад са најмлађима и први је лауреат Бен Акибиног беседничког венца који јој је додјељен као професорици реторике.

Члан је и једна од оснивача Удружења за културу, уметност и међународну сарадњу Адлигат у оквиру кога су Музеј књиге и путовања и Музеј српске књижевности. Чланица је и Нушић фондације гдје руководи бесједничком школом.

Живи у Београду, а лета проводи у Боки Корторској, у Баошићу.

 

   Мала школа реторике

 

Непосредни повод за разговор са професорицом Светланом Градинац је Мала школа реторике, одржана 8. и 9. септембра 2023. године, чији је покровитељ Општина Херцег Нови, а  организаторка уредница културних и научних програма у Павиљону Градске музике Ксенија Матовић.

Професорице Градинац, Мала школа реторике била је у Павиљону Градске музике на Карачи. Колико и на који начин простор може да подстиче, спутава, обавезује?

• Павиљон Градске музике је изузетнан камерни простор, недавно реновиран, одличан за интерактивне програме. Подстицајан је и за мене и за оне који похађају Малу школу реторике.

 

Што је реторика и када настаје? Ко су први реторичари и коме су се обраћали?

• Реторика је теорија и наука о беседништву, она је скуп правила форме. Она даје упутства говорницима како говорити, а не шта говорити. Настала је на Сицилији, у полису Сиракуза, средином 5. в. п. н. е. као потреба оних који су на суду желели да се изборе за право на одузету својину. Беседништво је, наравно, старије. Оно је вештина елоквентног изражавања са намером да се слушаоци у нешто убеде. Оно подстиче људе да осећају, размишљају и делују на одређени начин. Први говорници су се обраћали божанствима да им испуне жеље за род усева и здравље укућана или су то били предводници ратника или они који су изговарали посмртне беседе посвећене знаменитим племенским старешинама.

 

Да ли се бесједник рађа? Који је главни услов за добро говорништво?

• Стари Латини су имали пословицу: Песник се рађа, а беседник се постаје. Она је и данас актуелна. Ако имате мотив, ако сте спремни да учите, можете постати савршен беседник. Слобода говора и одговорност за изговорену реч увек су били основ за добро говорништво и у директној вези су са квалитетом беседа.

Можете ли нам навести неки подстицајни примјер да се реторичар постаје вољом и трудом?

• Има таквих примера. Најпознатији је Демостен који није имао никакве природне предиспозиције да постане најчувенији беседник Старе Грчке, а постао је то захваљујући снажној мотивацији, јер је желео да докаже како су му старатељи после очеве смрти, незаконито одузели скоро све имање. Он је својом вољом и трудом успео да се ослободи реторских шумова, слабог гласа, неугледног става, монотоног говорења… Врхунски беседник уме да наведе људе да осећају, да размишљају и делују. За то је потребно да  буде образован, моралан, храбар, страствен, да уважи аудиторијум, да уме сликовито, правилно и занимљиво да говори, да буде економичан и да води рачуна и о логичкој и о естетској компоненти говора.

 

На који начин реторика може користити у свакодневном животу? Каква је њена практична примјена?

• Говорничка вештина је неопходна свима у свакодневној комуникацији. Практична примена је при сваком јавном наступу, обраћању, интервјуу за посао или при полагању испита. Она нас учи како да се ослободимо сувишне треме, како да вешто формулишемо и селектујемо аргументе, како да утичемо на друге људе или они на нас, како да се ослободимо поштапалица и реторских шумова, како да научимо текст беседе, како да структуирамо говор и усавршимо свој говорни стил, како да научимо да саслушамо и разумемо друге…

 

Ко су Ваши ученици? Имају ли неке заједничке особине?

• Хвала Вам на овом занимљивом питању. Моји ученици су радознали, начитани, информисани, мотивисани, спремни да прихвате изазове јавног наступа и да искажу своје мисли на јасан и публици прихватљив начин. Они су данас познати и храбри адвокати, један је члан светског Олимпијског комитета, један је светски путник и писац и оснивач Адлигата у оквиру кога су Музеј књиге и путовања и Музеј српске књижевности. Међу њима су и познати писци. Заједнички именитељ им је да се сви доследно боре за право на слободу говора.

 

У Павиљону сте представили младог Новљанина, полазника Мале школе реторике, који је на Нушићијади, међу јаком конкуренцијом, остварио запажен успјех. О коме се ради?

• То је Новљанин Павле Ђуровић, сада матурант Гимназије, а прошлогодишњи најбољи полазник Мале школе реторике. Он је изузетан момак који је представио свој град на овогодишњој Нушићијади у Ивањици. Говорио је беседу Похвала Боки.

Беседу је вежбао и учио током лета са мном. Његова елоквенција, знање, образовање, емотивност, сигуран наступ, став и начин говора одушевили су и жири и публику. Иако је био најмлађи учесник, освојио је друго место и симпатије свих, а позван је и на чувени Фестивал беседништва Lux verbi у Сремској Митровици који ће се одржати крајем новембра 2023.

 

 

Прустов упитник

 

Која је Ваша представа о савршеној срећи?

•   Равнотежа између интелектуалног рада и физичких активности. Бити у хармоничним односима са својом околином и природом.

Који је Ваш највећи страх?

• Болест и рат.

Која је Ваша највећа екстраваганција?

•  Свакодневна вожња бицикла.

Које је Ваше омиљено путовање?

•  Оно на које тек планирам да одем.

Коју људску особину сматрате најпрецјењенијом?

•  Терор младости и савршен изглед.

У којим приликама лажете?

•  У веома безазленим.

Што не волите у свом физичком изгледу?

•  Има тога доста, али сам се навикла на њега.

Које ријечи или реченице пречесто користите?

•   Одговор на то питање боље би знали моји саговорници или ученици.

Које је Ваше највеће кајање?

•   Неспремност да се понекад суочим са реалношћу.

Ко је љубав Вашег живота?

•   Мој унук Димитрије.

Гдје и кад сте били најсрећнији?

•   Кад сам постала мајка и кад сам постала бака.

Који таленат бисте вољели да имате?

•    Таленат за игру.

Што сматрате Вашим највећим успјехом?

•    Сачувано здравље, здрав дух и спремност да учим.

Која бисте особа или предмет били ако бисте се послије смрти вратили на овај свијет?

•  Стабло вишње или маслине.

Који је најдрагоцијенији предмет који посједујете?

•   Књига Вуков рјечник, из 19. века, треће издање.

Што је за Вас оличење патње?

•   Особине неких (не)људи да малтретирају и понижавају друге људе.

Којим занимањем бисте се вољели бавити?

•   Различитим занимањима која подразумевају вештине прављења и смишљања нових вредности.

Ко су Ваши узори?

•     Моји савременици, бескомпромисни борци за правду и људи који поседују ренесансна знања и вештине.

Ко је Ваш омиљени писац, а ко сликар?

•   Волим наше савремене писце, има их више. Дивим се старим мајсторима, а волим наше сликаре као што су Сава Шумановић,    Мића Поповић, Милан Коњовић…

Гдје бисте вољели да живите?

•   Не бих мењала места на којима живим, али бих волела да су сређенија, чистија, са више зеленила и бициклистичких стаза.

Што највише мрзите?

•   Примитивизам и некултуру.

Како бисте вољели да умрете?

•   У неком лепом сну.

Коју особину не волите код других?

•   Претерано истицање себе.

Које вриједности цијените код пријатеља?

•    Умешност да ме саслушају и разумеју.

Која је Ваша најизразитија карактерна особина?

•    Оптимизам и вредноћа.

Који је Ваш мото?

•     Живот се састоји из пробелма који се решавају и Nulla dies sine linea.

 

  Тамара Комар