Categories Učenički mozaik

Šetnja Balkanom

Širimo vidike i znanja

Draga djeco,

Sa velikim zadovoljstvom vam predstavljamo radove vaših drugara IXa i IXb razreda. Hana, Ines, Anđela, Đurđica, Strahinja,Filip, Ilija i Danilo su se potrudili da vam priblize neke od brojnih prirodnih ljepota Balkana, naše regije.

Đerdapska klisura

 

Охридско језеро

 

Охридско језеро право је чудо природе. У њему се скрива више од 200 ендемских врста биљака и животиња,због чега га неки називају европским Галапагосом.Једна од најпознатијих је риба плашица од чијих се крљушти праве бисери.Стручњаци сматрају да је језеро настало прије четири милионе година. Сматра се једним од највећих биолошких резервата у Европи.

Језеро је смијештено у дубокој котлини између Македоније и Албаније на надморској висини од 693 метра. Дуго је чак 30,8 километара, а највећа дубина му је 289 метара.

Са истока је затворена планином Голичицом, а са истока Јабланицом. На обалама се налазе градови Охрид и Струга. Грађани га називају још и слатководним морем, популарно је за купанје и рибање.

Ако зароните на одређеном дијелу можете да пронађете археолошке остатке. Ово подручје било је насељено још 1200  година прије нове ере, чему свиједочи и музеј на води Увала костију. Осим овог музеја веома велику туристичку атракцију представља параглајдинг од планине Голичица до обале језера.

Охридско језеро добија воду из бројних подводних извора, извора код манастира СВ.Наум и код Студеништа у Охриду. То су углавном подземна отицања Преспанског језера, које се налази на већој надморској висини . У језеро се улијева и више ријека и потока из Охридске котлине. Код Струге из Охридског језера истиче ријека Црни Дрим, која је спојена са ријеком Бијели Дрим и као Дрим улијева се у Јадранско море.

На језеру се још налазе и Биљанини водопади, који представљају велику туристичку дестинацију. Како су настали  Биљанини водопади, питање је које се стално врти у народу.

Према легенди, у замку изнад језера живјела је вила Езерка која је господарила језером и узнемиравала рибаре. Превртала је кајаке и враћала је рибе у језеро. Једног дана је отела и Виљану, унуку дједа Чуна.Дјевојка је цијелу ноћ плакала и од њених суза су створени извори. Дједа Чун је направио кајак који вила Езерка није могла да преврне и спасао је унуку.

Ово је јединствено језеро препуно разних животињских врта које насељавају само ово подручје и баш због тога ово је право научно проналазиште. Једно од главних циљева истраживања језера је научно објаснити зашто су се баш овдје, као у неком џиновском склоништу, сачувале тако бројне врсте.   

 

 

Хана Куљић

Инес Песторић

Ђурђица Милановић

Aнђела Вујичић

Страхинја Мосуровић  

IXа

 

 

 

 

 

 

 

 

 

Према легенди, у замку изнад језера живјела је вила Езерка која је господарила језером и узнемиравала рибаре. Превртала је кајаке и враћала је рибе у језеро. Једног дана је отела и Виљану, унуку дједа Чуна.Дјевојка је цијелу ноћ плакала и од њених суза су створени извори. Дједа Чун је направио кајак који вила Езерка није могла да преврне и спасао је унуку.

Ово је јединствено језеро препуно разних животињских врта које насељавају само ово подручје и баш због тога ово је право научно проналазиште. Једно од главних циљева истраживања језера је научно објаснити зашто су се баш овдје, као у неком џиновском склоништу, сачувале тако бројне врсте.

 

 

 

Хана Куљић

Инес Песторић

Ђурђица Милановић Анђела Вујичић Страхинја Мосуровић

IXа