Милина Ковачевић је продуценткиња позоришне представе ,,Царево ново одијело“. Повод за разговор с њом у потпуно тихој Дворани ,,Парк“ је Дан позоришта који се обиљежава 27. марта.
Можете ли упоредити позориште са осталим умјетностима?
По мом увјерењу суштина умјетности је комуникација, умјетник је канал или проводник до сфере гдје су идеје, вриједности и питања. Најбољи начин да се представе идеје, успоставе вриједности и поставе многа питања је кроз причу која може бити написана, насликана, одиграна. Такође, умјетност са нама комуницира побуђујући емоцију, реакцију и то може бити невербално или апстракно као музика или неке форме модерне умјетности. Позориште је упоредиво са осталим умјетностима али је најзначајније то што се у њему садрже мање више све умјетности, зато је оно кроз историју било важан канал комуникације. Још једна специфичност у позоришту, а односи се и на филм свакако, је да је то колективна умјетност, и да се кроз више умјетника-аутора прелама процес стварања умјетничког дјела. Писац се рецимо обраћа директно читалачкој публици, а код позоришта написану драму на свој начин ‘чита’ редитељ и поставља је на сцену са више сарадника који ‘пакују’ причу складно његовој идеји у одговарајућу сценографију, костиме, музичке и тонске ефекте и свјетлосне штимунге, користећи тако визуелне и аудитивне симболе који производе одређени утисак код гледаоца. И кључно – глумац – током трајања представе, а то је једино вријеме када постоји позоришно дјело, носилац је тих порука али у сопственом специфичном извођењу – што је још једна тачка преламања.
Тако да је (мени рецимо) јако занимљиво гледати потпуно различите представе по истој драми.
Зашто је позориште важно?
Опет се враћамо на идеје, вриједности и питања. Позориште је храбри носилац идеја, покретало је многе промјене у умјетности и у друштву; преиспитује вриједности у датој причи, али такође и у времену у коме комад, тако ‘преломљен’ кроз визуре различитих стваралаца – комуникатора, настаје и живи. Ако нема димензију ововремености и не произилази из ње онда то није важно позориште, него илустрација неке приче, и то је у реду у једној димензији. Важно је и да се позориште полако прихвати као својеврсни медијум гдје има пуно простора за дописивање сопствених читања, то је дакле процес у коме се развија машта, ставови, критички дух.
Поглед на дјецу и свијет дјетињства из угла одраслих се кроз вријеме мијењао, па је и позориште за дјецу и младе настало много касније од оног за одрасле. Што Ви видите као разлике међу њима, ако оне постоје?
Теме су различите свакако. Али све елементе које има позориште за одрасле има и позориште за дјецу, и на крају крајева када је прича испричана на добар начин – када је комуникација одн. умјетничко дјело успјело то је добро позориште без обзира на узраст коме је намјењено. Данас се позоришни ствараоци младој публици не обраћају као инфериорној, доста се експериментише, прелазе се границе које су некада важиле, на примјер међу новим тенденцијама је невербални театар који функционише и за дјецу, а луткарске представе се праве за одрасле. То говори о томе да позоришна умјетност има свој сопствени језик, који се мијења као и све што живи.
Пошто сте годинама у прилици да гледате дјечије представе, али и пратите реакције дјеце,можете ли нам рећи каква су они публика?
Чиста, искрена, захтјевна. Када говоримо о томе каква су дјеца публика мислимо на млађу дјецу, од када почну да долазе у позориште до неког тинејџерског узраста. На жалост дешава се да тинејџери касније изгубе навику да долазе у позориште, што је велика штета јер нам се врате тек у зрелом добу. Позоришни ствараоци су, трудећи се с једне стране, да задрже ту, већ не дјечју већ младу публику, почели да раде представе 8 +, 10 +, па и 12 +, што говори о томе да су те представе сложенијег садржаја и теже за разумијевање. То је довело до тога да сада имамо недостатак представа за млађу дјецу – за онај почетак са 3, 4, 5 година када треба да заволе долазак у позориште. А за тинејџере – да их не бисмо изгубили требало би да радимо сви заједно, као систем. Да долазак у позориште буде дио образовања до краја средње школе. И као што за дјецу рекох како су искрена и захтјевна публика морам да кажем да обожавам и људе који у позоришту стварају претежно за дјецу, иако то није суштински различито стваралаштво од оног за одрасле. Просто као да су развили сензибилитет да на дјечју упитаност и њихова чиста очекивања дају јасне одговоре, једноставним средствима, па их то на неки начин дефинише и као особе. Љубазни су и топли.
Иако Херцегновско позориште мисли на најмлађу публику, сматрате ли да је нашем граду потребно позориште за дјецу?
Нашем граду је потребно позориште. За град ове величине потребно је једно градско позориште које би стварало представе и за дјецу и за одрасле. Ми имамо неколико представа за дјецу које дуго живе, а нова публика је стигла. Њих ваља обновити. По једна нова представа годишње и те постојеће, уз гостовања која бисмо организовали, то било би оптимално. Довољно да дјеца могу барем једном мјесечно да дођу у позориште.
Тамара Комар
Обиљежили смо Дан позоришта у Дворани ,,Парк“
,,Царево ново одијело“
На Дан позоришта, 27. марта, чита се порука позоришне личности свјетског угледа. Ове, 2022. године, та част је припала добитници Оскара, Хелен Мирен. А, француска глумица Изабел Ипер је у својој поруци 2017. написала: ,, … позориште је врло снажно. Оно се опире, надживљава ратове, цензуре, недостатак новца… Најсавременији комади напајају се прошлим вјековима, најкласичнији репертоари постају модерни сваки пут кад их изнова постављамо. Позориште је дијалог, одсутност мржње.“
,,Царево ново одијело“ Херцегновског позоришта потврђује ријечи Изабел Ипер, а за књижевни предложак има истоимену Андерсонову бајку читану и интерпретирану на савим нов начин, а у сагласју са славним прозним оригиналом. Комедија почиње прологом у којем ће се дјеци из публике дати гласачко право. Дјеца ће од три цара већински изабрати онога кога ће на крају представе извиждати.
Покретач драмске радње је исти – љубав! На жалост, она је царска, штетна, опасна, рушилачка и разарајућа по друштво. Као и у Андресеновој бајци ријеч је о љубави према одјећи. Цар је заокупљен одјећом, а могао је бити и сатовима, сасвим је свеједно. Доскочиће му они који га се не боје, вођени љубављу према новцу – преваранти. Тако ће цар, који на трон долази у фармеркама и патикама, захваљујући лажним обећањима својим гласачима, завршити на улици го. Дјеца из публике нису стала у одбрану изгласаног цара чија су им се предизборна обећања највише допала, па су викала заједно са сиромахом који је сишао са сцене: ,,Цар је го!“
Комедија ,,Царево ново одијело“ Херцегновског позоришта је динамична, забавна, зачињена урнебесним хумором, а дјечији смијех и реакције су најјачи у тренуцима када апсурд, односно лаж и бесмисао досежу свој врхунац. Ова представа чији је редитељ Петар Пејаковић, а драматург Ђорђе Станојловић држи пажњу гледалаца несмањеним интензитетом, од почетка до краја и у дијалогу је са публиком различитог животног и естетског искуства. Костим, а нарочито сценографија Војислава Килибарде је у сагласју са овим новим читањем ,,Царевог новог одијела“. Сведена, прочишћена, правоугаона, подсјећа на екране телефона, таблета рачунара, на виртуелни свијет, ненаметљиво сугеришући да наш округли свијет постаје све коцкастији… Сјајна подјела улога учинила је да млада публика заборави да су Милош Пејовић, Горан Славић, Дејан Ђоновић и Славиша Грубиша – глумци. Од премијерног извођења до данас представа је добила на квалитету, јер су глумци неупоредиво убједљивији, сугестивнији и сигурнији, па је и емотивна реакција публике много јача. Комедија ,, Царево ново одијело“ Херцегновског позоришта има катарзички учинак и отвара питања о којима се мисли дуго након глумачког наклона, аплауза и изласка из Дворане ,,Парк“ Тамара Комар
Тамара Комар
Utisci učenika o predstavi
Predstava ,,Carevo novo odijelo” je obrada istoimene Andersenove bajke koju smo slušali kao mali, pa je bilo dodatno zanimljivo da vidimo kako će je glumci donijeti na sceni. Tokom predstave svi smo imali priliku da se ismijemo i oraspoložimo. Najzabavniji dio je bio sami kraj kada je sva publika uzvikivala čuvenu poentu djela: ,,Car je go!!!”
Ova komedija nagrađena je za najbolju predstavu Međunarodnog festivala u Sarajevu, a nakon što sam je odgledala, shvatila sam i zašto.
Jelena Marić VIIIa
Predstava je bila baš smiješna. „Carevo novo odijelo“ je moderna predstava smišljena da nasmije publiku.
Da bi publika stekla utisak stvarnosti, na njima je bilo da odaberu kralja. Od početka, pa sve do kraja predstave bilo je napeto, neizvijesno i tako stvarno. Glumci su se tako uživjeli u uloge da bih se u nekim trenucima osjetio kao jedan od građana kraljevstva. Jedan od glumaca je prijatelj moga tate. Svaki glumac, da bi učinio predstavu zabavnijom, imao je više uloga. U modernoj predstavi upotrebljavali su neke izraze popularnih filmova i knjiga kao što je „Gospodar Prstenova“ i „Hari Poter“. U svakoj sceni su se djeca, nekada čak i ja, kikotala. Među ulogama bio je i jedan tajni agent koji bi nas nasmijao samo pamtomimom. Kralj je izvodio svakakve kerefeke, dok bi mu ostali glumci upadali na scenu. Prije dvije godine gledao sam istu predstavu, ali ne dočaranu ovoliko kao sada. Tokom predstave vidjelo se da je kralj pohlepan. Nijednoj porodici nije hto dati niti sira, niti hleba da bi opstali. Ali sve ima svoju dobru stranu. Koliko je kralj bio pohlepan, toliko je bio i naivan. Dao je deset miliona u zlatu zbog jednog odijela kojega nije ni bilo. Cijeli grad mu se smijao što je go. To mu je bila lekcija života.
Kada sam došao kući, shvatio sam koliki utisak je predstava ostavila na mene.
Todor Butulija VI a
Свидио ми се кандидат број 3, зато што сам знао да ће остала два лагати и неће урадити оно што су обећали.И знао сам да ћу једини гласати за њега! Ова представа ми је била тотално другачија од свих осталих, пошто сам могао гласати.Свидјело ми се то што су кројачи преварили краља, јер је то заслужио. Није помагао народу, а обећао је.Обећао је да ће помагати народу и рекао је да су важнији од њега, а касније се претварао и понашао као да то није рекао.Кад би му поданици то рекли, он им је одрубио главе и касније се смијао.
Миодраг Ивовић VIб
